Pored navedenog, prema predlagaču, ovim zakonskim rješenjima omogućava se razvoj fleksibilnijeg sistema obrazovanja odraslih i veća dostupnost obrazovanja odraslih, podrška tržištu rada i saradnja sa društvenim partnerima, unapređenje kvaliteta obrazovanja odraslih i osavremenjivanje procesa obrazovanja odraslih. 

Nacrtom zakona o obrazovanju odraslih propisano je da se formalno obrazovanje odraslih, kao obrazovni proces, izvodi samo u obrazovnim ustanovama po nastavnim planovima i programima osnovnog i srednjeg obrazovanja, prilagođenim potrebama i mogućnostima odraslih. Prijedlogom zakona dozvoljava se da se formalnim obrazovanjem odraslih mogu baviti ne samo osnovne i srednje škole već i druge obrazovne ustanove. Tako je propisano da se članu 13. poslije stava (1) doda novi stav (2), koji glasi: „Pored ustanova iz stava (1) ovog člana, formalnim obrazovanjem odraslih mogu se baviti i druge obrazovne ustanove koje ispunjavaju materijalne, kadrovske i druge uslove u skladu sa važećim pedagoškim standardima i normativima za program za koji traže odobrenje”. 

Pored toga, prijedlogom je uređeno da druge obrazovne ustanove, kojima se daje mogućnost da obavljaju obrazovanje odraslih, moraju ispunjavati materijalne, kadrovske i druge uslove u skladu sa važećim pedagoškom standardima i normativima za program za koji traže odobrenje. Takođe, propisano je da se ispunjenost uslova za izvođenje formalnih programa obrazovanja odraslih utvrđuje neposrednim uvidom komisije koju imenuje ministar, a koju čine najmanje tri člana, dva predstavnika Ministarstva prosvjete i kulture i jedan predstavnik Zavoda.

Takođe, nakon održane javne rasprave, prihvaćen je i prijedlog za dopunu člana 26. zakona. Naime, članom 26. propisano je da se programi obrazovanja odraslih mogu izvoditi: redovnom nastavom, konsultativno-instruktivnom nastavom i praktičnim radom. Izuzetno, teoretska nastava u obrazovanju odraslih se može realizovati i putem nastave na daljinu, korišćenjem različitih sredstava elektronske komunikacije, u slučajevima proglašenja vanredne situacije ili u slučaju proglašenja vanrednog stanja, kao i u drugim opravdanim slučajevima, uz saglasnost Zavoda. Organizator formalnog obrazovanja odraslih, uz saglasnost Zavoda, prilikom realizacije odobrenog javno važećeg programa može izmijeniti do 30% sadržaja nastavnog programa, u skladu sa potrebama tržišta rada. Sada je predloženo i da se, zbog dostupnosti i efikasnije organizacije nastave obrazovanja odraslih, omogući organizatoru formalnog obrazovanja odraslih da može do 30% časova teoretske nastave iz programa obrazovanja odraslih izvoditi konsultativno-instruktivnom nastavom.

Osim toga, kada su u pitanju polaznici obrazovanja odraslih, u odnosu na Nacrt zakona, Prijedlogom se propisuje da polaznik obrazovanja odraslih može biti i lice koje ima status studenta. Dakle, polaznik obrazovanja odraslih je lice starije od 15 godina koje nije završilo osnovno obrazovanje, odnosno lice starije od 18 godina koje nema status učenika, ukoliko upisuje formalni program obrazovanja odraslih.

Plan obrazovanja odraslih donosi ministar prosvjete i kulture, na prijedlog Zavoda za obrazovanje odraslih, a ne Vlada, kako je to propisano važećim zakonom, a s ciljem olakšane procedure u donošenju Plana obrazovanja.

Glava I – Osnovne odredbe

U ovoj glavi propisani su predmet zakona, ciljevi, načela obrazovanja odraslih, vrste obrazovanja odraslih, definisanje pojedinih izraza i pojmova i značenje pojedinih izraza.

Propisuje se da je obrazovanje odraslih dio jedinstvenog obrazovnog sistema RS, kojim se obezbjeđuju obrazovanje, usavršavanje i osposobljavanje odraslih lica. 

Ciljevi obrazovanja odraslih su: postizanje najmanje osnovnog obrazovanja, osposobljavanje za zapošljavanje odraslih lica koja nemaju završeno formalno obrazovanje, omogućavanje daljeg obrazovanja i obuke, odnosno mogućnost dokvalifikacije, prekvalifikacije i kontinuiranog stručnog usavršavanja tokom cijelog radnog vijeka, omogućavanje obrazovanja i sticanje znanja i vještina koje odgovaraju ličnim sposobnostima, afinitetu i životnom dobu pojedinca, da stručno obrazovanje i obuka budu usklađeni sa standardima obrazovanja zemalja Evropske unije, sticanje internacionalno uporedivih nivoa znanja.

Obrazovanje odraslih može biti formalno, neformalno i informalno. 

Formalno obrazovanje odraslih označava obrazovni proces koji se izvodi u obrazovnim ustanovama po nastavnim planovima i programima osnovnog i srednjeg obrazovanja, prilagođenim potrebama i mogućnostima odraslih.

Neformalno obrazovanje odraslih je organizovan proces učenja i obrazovanja usmjeren ka usavršavanju i dopunjavanju znanja, vještina i sposobnosti prema dijelovima programa formalnog obrazovanja (modulima) i po posebnim programima za sticanje znanja, vještina i sposobnosti, a koji se mogu organizovati kod obrazovnih ustanova i specijalizovanih organizacija, koje ispunjavaju uslove prema programu koji izvode. 

Informalno učenje podrazumijeva permanentno samoobrazovanje, usavršavanje i sticanje znanja i vještina van obrazovnih ustanova i specijalizovanih organizacija obrazovanja odraslih.

Glava II – Plan obrazovanja odraslih

Plan obrazovanja odraslih je od posebnog značaja za Republiku Srpsku, kojeg donosi ministar prosvjete i kulture za period od jedne godine, a na prijedlog Zavoda za obrazovanje odraslih. U ovoj glavi propisano je šta se određuje Planom obrazovanja odraslih, koje su nadležnosti Zavoda, te je propisana procedura za sprovođenje postupka izbora obrazovanja odraslih.

Glava III – Organizatori obrazovanja odraslih

Za razliku od važećeg zakonskog rješenja, prema kojem se obrazovanjem odraslih mogu baviti osnovne i srednje škole koje su registrovane za obrazovanje odraslih, te druge obrazovne ustanove koje ispunjavaju materijalne, kadrovske i druge uslove u skladu sa važećim pedagoškim standardima i normativima za program za koji traže odobrenje, kao i specijalizovane organizacije za obrazovanje odraslih, kao što su radnički univerziteti, centri za obuku, škole stranih jezika, autoškole, kao i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene pojedinačnim  programom za obrazovanje odraslih, novi zakon razlikuje formalno i neformalno obrazovanje odraslih kada su u pitanju organizatori obrazovanja. Tako se propisuje da se formalnim obrazovanjem odraslih mogu baviti sve osnovne i srednje škole koje su upisane u mrežu osnovnih i srednjih škola u Republici Srpskoj i u Registar organizatora obrazovanja odraslih, a specijalizovane organizacije za obrazovanje odraslih, kao što su radnički univerziteti, centri za obuku, škole stranih jezika, privredna društva i druga pravna lica, mogu se baviti neformalnim obrazovanjem odraslih.

Glava IV – Programi obrazovanja odraslih

U ovoj glavi propisano je šta se utvrđuje programom obrazovanja odraslih, vrste programa za obrazovanje odraslih, šta obuhvataju programi formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih, kako se izvode i kako se organizuju. 

Programi formalnog obrazovanja odraslih obuhvataju:

1) osnovno obrazovanje odraslih

2) programe za sticanje srednje stručne spreme, izuzev gimnazije

3) programe za sticanje prvog zanimanja,

4) programe prekvalifikacije

5) programe dokvalifikacije

6) programe usavršavanja

Programi neformalnog obrazovanja odraslih obuhvataju:

1) programe zaštite okoline i ekologije
2) programe stranih jezika
3) programe obuke za rad na računaru
4) programe preduzetništva i menadžmenta
5) programe rada u struci
6) programe iz poznavanja nauke i tehnologije
7) programe kreativnog i umjetničkog izražavanja, kao i drugih znanja, vještina i sposobnosti

Osnovno obrazovanje odraslih izvodi se prema formalnom nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja odraslih.

Programi obrazovanja odraslih mogu se izvoditi redovnom nastavom, konsultativno-instruktivnom nastavom i praktičnim radom.

Glava V – Polaznici, ispiti i nastavnici obrazovanja odraslih

U ovoj glavi propisan je postupak upisa polaznika obrazovanja odraslih, način prestanka statusa polaznika obrazovanja odraslih, ocjenjivanje polaznika odraslih, kao i ko može obavljati obrazovanje odraslih.

Polaznik obrazovanja odraslih može biti lice starije od 15 godina koje nije završilo osnovno obrazovanje, odnosno lice starije od 18 godina koje nema status učenika, ukoliko upisuje formalni program obrazovanja odraslih. Ocjenjivanje polaznika obrazovanja odraslih za sticanje osnovnog i srednjeg obrazovanja vrši se u skladu sa propisima koji uređuju oblast osnovnog vaspitanja i obrazovanja i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Za sticanje osnovnog obrazovanja, odrasli ne plaćaju školarinu, a za sticanje ostalih vidova obrazovanja i osposobljavanja odraslih, troškove obrazovanja snose polaznici programa, poslodavci kod kojih su zaposleni, Zavod za zapošljavanje ili druga zainteresovana pravna i fizička lica.  

Obrazovanje odraslih obavljaju nastavnici, stručni saradnici, predavači, treneri, voditelji i drugi stručni radnici.

Glava VI – Praćenje i razvoj obrazovanja odraslih

U ovom dijelu propisuje se ko obavlja praćenje i unapređivanje obrazovanja odraslih, ko vodi Registar obrazovanja odraslih, kao i nadležnosti lokalnih savjeta.

Praćenje i unapređivanje obrazovanja odraslih obavlja Zavod. Organizatori obrazovanja odraslih jednom godišnje vrše samoevaluaciju izvođenja programa koji su odobreni od Zavoda.

Glava VII - Finansiranje, nadzor i kaznene odredbe

Sredstva za finansiranje obrazovanja odraslih obezbjeđuju se u budžetu Republike Srpske, budžetima jedinica lokalne samouprave i neposredno od polaznika, poslodavaca, te iz drugih izvora, u skladu sa Planom obrazovanja.

Upravni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo, dok stručni nadzor, monitoring i evaluaciju nad radom organizatora obrazovanja odraslih vrši Zavod. Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona i drugih propisa iz oblasti obrazovanja odraslih vrši Republička uprava za inspekcijske poslove, posredstvom prosvjetne inspekcije.

Novčanom kaznom od 2.000 do 6.000 KM kazniće se za prekršaj organizator obrazovanja odraslih ako povrijedi odredbe ovog zakona, a novčanom kaznom od 1.000 do 3.000 KM kazniće se odgovorno lice u organizatoru obrazovanja odraslih.