Odgovor:

Poštovani,

Apsolutno uvažavajući pravo na vlastiti stav i javno iznošenjemišljenjenja, što svakako podrazumijeva i konstataciju iznesenu u sklopu pitanja koje ste mi postavili ("brojni pokazatelji ukazuju da trenutni sistem nije dobar ni za radnike, ni za poslodavce, ni za građane"), na osnovu zaista relevantnih podataka do kojih sam dišao stalnom komunikacijom sa Federalnim ministarstvom zrgovine, na čelu sa ministrom Hasičevićem, ali i konsultacijama sa predatavnicama i predstavnicima sindikata trgovine, ne mogu se složiti sa tezom da je neradna nedjelja za trgovine neuspješan i loš projekat. Udruženje pislodavaca, bar koliko je meni piznato, također nikada nije osporilo nerad trgovaca i trgovkinja nedjeljom.

Nemam nikakve sumnje da postoje modaliteti čijom primjenom zakon koji sadrži ovu mjeru moze biti poboljšan na zadovoljstvo i građana i radnika u trgovini i poslodavaca. S tim u vezi, nemam sumnje da će ministar Hasičević koji se hrabro upustio u realizaciju ovog projekta i izdržao sve, najčešće neargumentovane i politikantske napade na ovu, po mom mišljenju, izuzetno važnu, korisnu i iznad svega humanu mjeru koja je na tragu zaštite prava, prije svih trgovkinja, na vrijeme za svoju porodicu, na osnovu relevantnih pokazatwlja, a ne populističkih i stavova dirigovanih iz određenih centara moći, iznaći bajbolja rješenja i ovaj zakon učiniti još boljim.

Ostajem snažno uz odluku o neradnoj nedjelji i podržaću je kroz svaki vid vlastitog političkog angažmana.

0 0 Datum odgovora: 02.06.2026

Odgovor:

U direktnoj komunikaciji sa federalnim ministrom trgovine Amirom Hasičevićem, a vezano za temu o kojoj tražite moj stav, zaključio sam da se radi o, prvo vaznom a onda potrebnom zakonakom prijedlogu koji će biti od praktične koristi građanima.

Ovakav stav baziram na sljedećem:

- Za razliku od zastarjelog zakonakog rješenja iz 1995. godine, novi zakon donosi savremen, precizan i pravno jasno definisan okvir za djelovanje države u situacijama kada tržište prestane funkcionisati u interesu građana.

- Zakon precizno definiše kada i kako država može intervenisati i koje mjere su joj na raspolaganju, zatim i što je vrlo vazno - koliko dugo one mogu trajati. Zatim, ko je nadležan za provodenje tih mjera, kao i koje sankcije slijede u slučaju njihovog nepoštivanja.

- Posebno mi važno da Prijedlog Zakona o iznimnim mjerama kontrole cijenane ne znači ukidanje slobodnog tržišta niti administriranje i upravljanje ekonomijom. Tržišna ekonomija i alobodno formiranje cijena, naravno ostaje, l ali država više neće stajati po strani onda kada su ugroženi životni standard građana, stabilnost zržišta i osnovna socijalna sigurnost stanovništva. Drzava jednostavno mora imati zakonom propisan i efikasan alat za reakciju u vanrednim tržišnim okolnostima.

- Ograničavanje marži, zadržavanje cijena na postojećem nivou, vraćanje cijena na prethodni nivo, obavezno evidentiranje cijena i marži, kao i dostavljanje relevantnih podataka nadležnim organima su neki od mehanizama koje će ovaj zakon dati na raspolaganje institucijama u propisanim situacijama.

- Zakon jasno definiše uslove za intervenciju države. Samo u slučajevima kada inflacija prelazi 5%, kao i kada dođe do nestašica osnovnih proizvoda, ona će biti moguća. Intervencija drzave će biti moguća i u kriznim i vanrednim okolnostima koje utvrdi Vlada FederacijeBiH.

- Ovim  zakonom, Federacija BiH prvi put dobija snažan i operativan alat za zaštitu građana od tržišnih šokova, naglih poskupljenja i potencijalnih zloupotreba natržištu.

- Izuzetno važnim smatram podizanje regulacije cijena osnovnih životnih namirnica (brašna, hljeba, mlijeka i tjestenine) na nivou Federacije BiH, jer se na taj način osigurava jednaka zaštita svih građana, bez obzira na kanton u kojem žive.

- "Zakon o kontroli cijena“ prestaje da vazi a „Zakon o iznimnim mjerama kontrole cijena“ stupa na snagu, čime se, u simboličkom smislu, jasno naglašava  da se ne radi o trajnoj kontroli tržišta, već o ciljanim, vremenski ograničenim i izuzetnim intervencijama države, isključivo u situacijama kada je ugrožen javni interes.

Ključna poruka zakona je nedvosmislena: FederacijaBiH ostaje posvećena principima slobodnog tržišta i slobodnog formiranja cijena, ali država više neće ostajatipasivna kada su ugroženi životni standard građana, stabilnost tržišta i osnovna socijalna sigurnost stanovništva.

0 0 Datum odgovora: 02.06.2026

Odgovor:

Da, glasao sam ZA Zakon o izmjenama i dopunama Zakina o gasovodu Južna interkonekcija.

Za ovaj zakon sam glasao zato što smatram da projekat JIK nije samo krucijalno važno infrastrukturno pitanje za Bosnu i Hercegovinu, nego i pitanje njene energetske i ekonomske sigurnosti, ali i pitanje geopolitičkog pozicioniranja Bosne i Hercegovine u vremenu planetarnih preskagivanja moći i uticaja, sa još uvijek neizvjesnim rezultatom.

Naša stranka se za projekat JIK bori još od nivembra 2024. kada su naši eksperti, predviđeni ministeicom Pozder, tadašnji Prijedlog Zakona o JIK uveli u okvire Ustava FBiH i učinili ga provodivim u praksi, što je i rezultiralo usvajanjem ovog zakina u Parlamentu FBiH koncem te godine, i njegovo stupanje na snagu u februaru 2025.

U kontekstu priprema izmjena i dopuna ovog zakona koji je u međuvremenu strateškim interesom proglasila i Vlada SAD, eksperti Naše stranke i monisteica pizder su bili članovi radne grupe koja je radila na predloženom tekstu tih izmjena i dopuna. Sa zadovoljstvom konstatujem da je nadležno Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije, od 10 prijedloga naših eksperata prihvatilo njih 9 i imementiralo ih u Zakin.

Stojimo na stanovištu da donošenjem ovog zakona nije okončan proces stvaranha predispozicija za realizaciju ovog važnog projekta. Naša stranka insistira na kvalitetnom ugovoru sa investitorom koji će biti sačinjen i potpisan nakin usvahanha ovog zakina u oba doma Parlamenta, kao i ma kvalitetnom međunarodnom sporazumu koji će biti sklopljen između Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, posebno u kintekstu pune zaštite Federacihe nao i države Bosne i Hercegovine u ivom pricesu.

0 0 Datum odgovora: 13.04.2026